NATO razmatra proaktivnije mjere kao odgovor na eskalaciju hibridnog rata koji sprovodi Rusija, uključujući sajber napade, sabotaže i povrede vazdušnog prostor, odnosno korake koji bi mogli da obuhvate i ono što zvaničnici opisuju kao potencijalni “preventivni udar” na ruske ciljeve.
NATO razmatra odgovor na napade Rusije
Admiral Đuzepe Kavo Dragone, predsjedavajući Vojnog komiteta NATO, rekao je za FT da Alijansa preispituje svoju tradicionalno reaktivnu poziciju dok se Evropa suočava sa porastom hibridnih incidenata povezanih sa Rusijom.
Nedavni slučajevi uključuju:
Presecanje pomorskih kablova u Baltičkom moru
Široko rasprostranjene sajber upade širom kontinenta
Aktivnosti dronova blizu granica NATO
– Proučavamo sve. Kada je riječ o sajber napadima, uglavnom smo reaktivni. Razmišljamo o tome da budemo agresivniji ili proaktivni umjesto reaktivni – rekao je Dragone.
“Opcija je da budemo agresivniji”
On je rekao da bi ofanzivni sajber odgovori bili najjednostavnija opcija, obzirom na to da mnoge članice posjeduju takve kapacitete, ali da bi odmazda za fizičku sabotažu ili upade dronova bila znatno složenija.
Dragone je dodao da bi „preventivni udar“ pod određenim okolnostima mogao biti klasifikovan kao odbrambena akcija.
– Biti agresivniji u poređenju sa agresivnošću našeg protivnika može biti opcija. Pitanja su pravni okvir, nadležnost, ko će to da sprovede? – rekao je NATO admiral.
Nekoliko diplomatskih predstavnika, posebno iz istočne Evrope, pozvalo je NATO da odustane od uglavnom reaktivnog pristupa i usvoji mere koje bi Moskvi nanele konkretne troškove.
– Ako samo nastavimo da budemo reaktivni, tako pozivamo Rusiju da nastavi da pokušava i da nam nanosi štetu – rekao je jedan baltički diplomata za FT.
Francuska vraća vojnu službu, Švedska se naoružava
Uprkos ovim zabrinutostima, zvaničnici NATO ukazuju na uspehe poput operacije “Baltic Sentry”, pokrenute radi zaštite ključne podvodne infrastrukture. Zajedničke pomorske i vazdušne patrole, u kojima učestvuju brodovi, avioni i mornarički dronovi, spriječile su ponavljanje presjecanja kablova, što su 2023. i 2024. izveli brodovi povezani sa ruskom “flotom iz senke”, korišćenom za izbegavanje zapadnih sankcija.
Prošle nedjelje je francuski predsjednik Emanuel Makron najavio da Francuska vraća vojnu službu na dobrovoljnoj osnovi zbog rastuće prijetnje iz Rusije, nešto manje od tri decenije nakon što je regrutacija ukinuta u zemlji.
Najviši francuski general, načelnik generalštaba Fabijen Mandon, izazvao je prošle nedjelje buru u zemlji upozorivši da Francuska mora biti spremna „da izgubi svoju djecu“, dodajući da se Rusija „priprema za sukob do 2030. sa našim zemljama“.
Istovremeno, Švedska razmatra kupovinu krstarećih i balističkih raketa dugog dometa jer se očekuje da će vojna prijetnja iz Moskve rasti u narednih pet godina, upozorile su švedske Oružane snage, piše espreso.
